All rights reserved

www.armakovic.com

MOLECULAR MODELING Research group at the Faculty of Sciences, University of Novi Sad


Šta je to impakt faktor?

Currently this text is available just in Serbian language


Često možemo da čujemo kako neki Ministar ili naučnik imaju određen broj naučnih radova zahvaljujući čemu su okarakterisani kao podobni za obavljanje neke izvesne važne funkcije. Međutim, baš kao što nisu ni svi ljudi podjednako vredni tako nisu ni svi naučni časopisi podjednako relevantni i „jaki“. Nauka teži egzaktnosti i zato postoje jasni kriterijumi za klasifikaciju naučnih časopisa, a samim time i za klasifikaciju naučnih radnika. Svrha ovog članka jeste da i ljudi kojima nauka nije jedna od najbitnijih stvari u životu nauče kako relativno lako da provere koliko je zapravo jak neki naučni časopis i tako steknu pravu sliku o naučnoj kompetenciji neke osobe.

Naime, u svetskoj naučnoj zajednici svi naučni časopisi se rangiraju prema jednoj veličini koja se naziva impakt faktor (impact factor), koju ćemo nadalje označiti jednostavno sa IF. IF se definiše kao srednji broj citata koji ima rad u prethodne dve godine publikovan u časopisu za koji se računa IF. Drugim rečima, ukoliko impakt faktor nekog naučnog časopisa za 2010. godinu iznosi 2, to znači da su radovi publikovani u tom časopisu u 2008. i 2009. godini bili u proseku citirani 2 puta.

Pošto je se radi o srednjoj vrednosti to znači da neki rad uopšte ne mora biti citiran tokom te dve godine, ali neki drugi radovi mogu imati daleko više citata nego što je to vrednost impakt faktora pa tako u stvari dolazimo do srednje vrednosti.

Da biste malo stekli utisak naučnim časopisima i IF korisno je navesti neke primere, tj. konkretne vrednosti impakt faktora. Svi ste definitivno čuli za časopise Science i Nature. Zapravo, izdavači ovih časopisa imaju gomilu naučnih časopisa koji imaju u svom nazivu „Science“ ili „Nature“ i svi imaju ogromne vrednosti impakt faktora. Npr. časopis „Nature Reviews: Genetics“ ima IF od 41,063, časopis „Nature“ 38,507, „Nature Nanotechnology“ IF od 31,170, „Nature Chemistry“ 21,757, „Nature Physics“ 19,352, itd.

Renomirani svetski naučnici bez problema publikuju radove u časopisima sa IF većim od 4, dok se kod nas smatra uspehom da se publikuje rad u časopisu koji uopšte ima IF! I na našim prostorima postoje izdavači koji imaju naučne časopise sa radovima, međutim uvek su ti izdavači zapravo Instituti ili Fakulteti. Naravno, prava je retkost da domaći časopis uopšte ima IF!

S obzirom da je u našim uslovima solidno teško imati sredstva kojima se mogu sprovoditi istraživanja čiji bi rezultati mogli da se publikuju u časopisima sa IF većim od 3 „naši“ su se dosetili da naučne časopise rangiraju prema još jednom kriterijumu koji se koristi interno, dakle samo u Srbiji. To je tzv. M klasifikacija prema kojoj se časopisi rangiraju u zavisnosti od toga u kojoj su od sledeće tri grupe:

 M21 je vrhunski međunarodni časopis (M21); koji je u svojoj disciplini svrstan među prvih 30%. Ovaj časopis nosi 8 bodova.

 M22 je istaknuti međunarodni časopis (M22); koji je u svojoj disciplini je svrstan između prvih 30% i 50%. Ovakav časopis nosi 5 bodova.

 M23 je međunarodni časopis (M23); koji ima IF, ali nije svrstan u prvih 50% u svojoj disciplini. Ovakav časopis nosi 3 boda.

Evo šta M klasifikacija znači u praksi. Izvesni časopis „American Journal of Physical Medicine and Rehabilitation“ ima IF od 1,731 i prema M klasifikaciji spada u grupu M21 jer je u oblasti „Rehabilitation“ na 25. mestu od ukupno 108, i nosi 8 bodova. Sa druge strane časopis „Chemical Physics Letters“, gde moja malenkost ima publikovan rad, ima IF od 2,337 i prema M klasifikaciji spada u grupu M22 jer je oblasti „Chemistry Physical“ na 67. od ukupno 135 časopisa koji pokrivaju ovu oblast i nosi sa sobom 5 bodova.

Ako mene neko pita M klasifikacija je ništa više nego vrlo efikasan način da se prividno smanji razlika između naučnika i tako dođe do njihove nivelacije. Jednostavno se pitam, pa zašto bi naučni radnik bio „kažnjen“ samo zato što se bavi nekom oblašću? No, to i nije baš najbitnije, ako pokušate da aplicirate na neko radno mesto kao naučnik vaše potencijalne buduće poslodavce srpska M klasifikacije neće uopšte interesovati. U stvari, niko sem nas ni ne zna za M klasifikaciju :)

Bitno je još i da napomenem da ćete na sajtu naučnog časopisa lako utvrditi da li ima IF i koliko zapravo iznosi. Naučnoj zajednici u Srbiji, u okviru akademske mreže, su dostupni servisi kao što su Kobson i Scopus na kojima lako može da se utvrdi ko ima naučne radove publikovane i u kakvim časopisima.

Ova stranica je i dalje u fazi izrade :)